У досадашњих 140 књига стало је све што је обележило миленијум српске културе, од житија и усмене књижевности до савремених стваралаца. У десет нових књига заступљена су четири носиоца надреалистичког покрета – Вучо, Матић, Дединац и Ристић – који су својим стваралаштвом учинили да, уз Париз, и Београд буде престоница тог авангардног књижевног правца.
„У овом, 14. колу су књиге Радославa Петковића, одломци из његових романа, есеји и приповетке и испоставило се да смо објавили последњу књигу Davida Albaharija, са његовим романима, приповеткама и есејима, па је тако испало да је то омаж нашем заслужном писцу“, истакао је академик Миро Вуксановић.
Један од задатака уређивачког одбора антологијске едиције јесте да укаже на значајна имена наше књижевности која су обележила своје доба, а данас се ретко помињу.
„У овом колу су објављене лиричне књиге, и у прози и у стиховима, Скендера Куленовића и Бранка В. Радичевића. Потом књиге Душана Васиљева и Жарка Васиљевића које, ето, извлачимо из неке мале заборавности у средиште пажње“, објашњава Вуксановић.
Посебан том има и Борислав Радовић, песник чија су дела до сада штампана у малим тиражима. У припреми је 15. коло Десет векова српске књижевности.
